Požalio mi se jedan brat sinoć poslije jacije namaza da ne može ustati na sabah namaz nakon ramazana.
Kroz daljnji razgovor uvidio sam da čovjek puno radi i da klanja sabah namaz u vremenu, samo pretkraj namaskog vremena.
Početak njegovog razgovora podsjetio me je na jednog ashaba pa sam mu ga i spomenuo. Spomenuo sam mu slučaj Safvana b. Mu'attala, radijallahu anhu.
Pa da i sa vama podjelim dio sinoćnjeg razgovora.
Safvan, radijallahu anhu, bio je časni ashab, imao je jedan problem koji je bio genetske prirode. Naime, on i njegovo pleme nisu mogli ustati na sabah namaz u njegovom vremenu, niti ih je mogao neko razbuditi. To su svi znali, pa ih ne bi više ni budili. Safvan, radijallahu anhu, bi klanjao sabah namaz kada bi ga vrelina sunca razbudila.
On je ashab koji je potvoren da je počinio blud sa Aišom, radijallahu anha, jer kad je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na vojnoj ekspediciji, Aiša, radijallahu anha, otišla je da traži ogrlicu koju je prije toga izgubila nedaleko od vojnog kampa. Dok je ona tražila ogrlicu vojska sa Allahovim Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, je otišla. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, mislio je da je Aiša u svojoj nosiljci na devi i nije znao da je ona u obližnjoj šumi traži ogrlicu.
Kada se vratila, nije nikog zatekla osim Safvana, radijallahu anhu, koji se tada probudio. Vojska ga nije mogla svojom bukom razbuditi, možete zamisliti o kakvom se problemu radilo.
Detaljno pročitajte događaj potvore naše majke Aiše, radijallahu anha.
Zbog problem sa ustajanjem na sabah namaz došla je Safvanova, radijallahu anhu, supruga Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da se žali na njega, između ostalog je rekla:
ولا يصلي صلاة الفجر حتى تطلع الشمس
“On ne klanja sabah namaz sve dok ne izađe sunce.”
Safvan, radijallahu anhu, je bio tu, pored Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da odgovori na optužbe.
I savjet svakome je da tuđe bračne probleme ne rješava bez prisustva obje strane. Jako je bitno saslušati drugu stranu i imati ispravnu sliku, jer ovdje je njegova supruga iznijela velik problem, pa da nije saslušana druga strana ne bi se znalo da nije to njegovom krivicom.
Pa, da čujemo njegovo opravdanje:
إني لا أصلي حتى تطلع الشمس، فإِنا أهل بيت قد عرف لنا ذاك، لا نكاد نستيقظ حتى تطلع الشمس،
“Ja ne klanjam sve dok ne izađe sunce, jer moja porodica je poznata po tome, mi se ne možemo probuditi sve dok ne izađe sunce.”
Pogledajte Poslanikov, sallallahu alejhi ve sellem, odgovor:
فإِذا استيقظت فصلِّ.
“Kada se probudiš klanjaj.”
(Ebu Davud, hadis je vjerodostojan)
Znao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, da ovaj ashab ima opravdanje i da to on ne radi zbog lijenosti ili munafikluka. Nema kritike, nego samo rješenje mu ponudio.
Za njega je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:
ما علمت عليه إلا خيرا .
“Ne znam o njemu ništa drugo osim dobro.”
Da se Allah smiluje Safvanu b. Mu'attalu, radijallahu anhu!
