Islamski učenjaci su se razišli u vezi spomenutog pitanja, pa jedni kažu da čuju dok drugi negiraju.
- Učenjaci koji potvrđuju, dokazuju:
a.) Potvrđeno je od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je rekao o mrtvom:
„ Zaista on čuje zvuk obuće kada odlaze.“ (Buharija i Muslim)
b.) Obraćanje Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mrtvacima Bedra koji su bili mnogobošci, nakon što je prošlo tri dana:
„O Ebu Džehl ibn Hišame, o Umejje ibn Halefe…!“, pa je rekao Omer ibnul-Hattab, radijallahu anhu: „O Allahov poslaniče, kako čuju a ne odgovaraju, a već su se osušili?“ Rekao je: „Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, ti ništa bolje ne čuješ od njih, ali oni ne mogu odgovoriti.“ (Buharija i Muslim)
Ibn Tejmijje, rahmetullahi alejhi, je upitan: „ Da li mrtvac čuje govor onoga koji ga posjeti?“ Odgovorio je: „ Da, čuje u osnovi.“ Dokazao je to sa spomenutim argumentima.
c.) Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naredio da se poselame stanovnici kaburova:
„Esselamu alejkum, vjernici koji nastanjujete ove kuće, mi ćemo vam se uskoro pridružiti.“ (Buharija i Muslim)
Pa kažu da je to upućeno njima, a inače se obraća onome koji čuje.
Neki od tih učenjaka smatraju da mrtvi uopćeno čuju žive, a drugi to ograničavaju, te kažu da ne znači da stalno čuju, nego shodno situaciji.
- Učenjaci koji negiraju dokazuju:
Aiša, radijallahu anha, je negirala da mrtvi čuju žive dokazujući to riječima Uzvišenog:
(إِنَّكَ لَا تُسْمِعُ الْمَوْتَى)
„Ti ne možeš mrtve dozvati…“ (En–Neml, 80)
(وَمَا أَنتَ بِمُسْمِعٍ مَّن فِي الْقُبُورِ)
„ … a ti ne možeš one u grobovima dozvati“ (Fatir, 22)
Mnogi učenjaci hanefijskog mezheba zastupaju mišljenje Aiše, radijallahu anha, pa kažu da mrtvi mnogobošci bačeni u bunar poslije Bitke na Bedru kada su čuli Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da je to mudžiza (nadnaravno djelo od Allaha Uzvišenog dato samo poslanicima) ili spada u njegove posebnosti.
Što se tiče hadisa:
„ Zaista on čuje zvuk obuće kada odlaze.“ (Buharija i Muslim)
To se smatra samo tada kada se spusti mrtvac u kabur, prije nego mu se postave poznata tri pitanja od strane meleka.
– Predaja koja se spominje da: „Nijedan musliman ne prođe pored kabura (groba) svoga brata kojeg je poznavao na dunjaluku (svijetu) i nazove mu selam, a da mu Allah ne povrati dušu da mu selam uzvrati“, je slaba, kao i njoj slične verzije, prema riječima šejha Ibn Baza, rahimehullah.
Što se tiče ovog pitanja, učenjaci su mnogo pisali o tome, a neki od njih su:
Imam Ibn Tejmijje u djelu: Medžmu’u–fetava, hafiz Ibn Kesir komentarišući suru Er–Rum, hafiz Ibn Redžeb u Ehvalul–kubur i drugi.
Ono što bi moglo biti ispravnije je da mrtvi ne čuju žive, osim ukoliko postoji dokaz za to, kao što je primjer mrtvih Bedra, zvuk obuće nakon ukopa mrtvog i sl.
A Allah najbolje zna.
Priredio: Nermin Avdić
Preuzeto: minber.ba
