Sevban, r.a, upitao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koje je najdraže djelo Allahu, pa je rekao: “Čini što više sedždu Allahu, dž.š. Za svaku sedždu koju budeš učinio u ime Allaha, Allah će ti podignuti stepen i izbrisat će ti grijeh.” (Bilježi Muslim)
(Muslim, br. 488, poglavlje: “O namazu”; Tirmizi, br. 388, “O namazu”; Nesai, 2/228, poglavlje: “O početnom tekbiru”; hadis prenosi Ma'dan Ibn ebi Talha, r.a.)
Abdullah bin Sa’d, r.a., upitao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Koji je namaz vredniji: u kući ili u džamiji?”
“Zar ne vidiš koliko je moja kuća blizu džamije .. .? Ali, draže mi je da obavljam namaz u kući nego u džamiji, izuzev propisanog” (farza). (Bilježi Ibn Madža)
(Ibn Madža, br. 1/378, poglavlje: “O namazu”; hadis prenosi Abdullah b. Sa'd; hadis je sahih.)
Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitan je o tome je li dozvoljeno ubiti muškarca koji oponaša žene. “Zabranjeno mi je da ubijam one koji obavljaju namaz.” (Bilježi Ebu Davud)
(Ebu Davud, br. 4/928, poglavlje: “O edebu”; hadis je sahih.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o namaskim vremenima, pa je odgovorio onome koji je upitao: “Klanjaj sa nama dva naredna dana.” Kada se pojavila zora, naredio je Bilalu da prouči ezan. Zatim mu je naredio da prouči ezan za podne-namaz. Zatim mu je, kada je sunce još bilo visoko i čisto, naredio da prouči ezan za ikindiju. Zatim mu je, kad je sunce zašlo, naredio da prouči ezan za akšam. Zatim je, kada je nestalo večernjeg rumenila, naredio da prouči ezan za jaciju. Zatim je, kada se zora pojavila, naredio da prouči ezan za sabah. A kada je drugi dan nastupio, podne je odgodio dok je malo prehladilo. lkindiju je klanjao dok je sunce bilo još visoko, ali nešto kasnije u odnosu na prethodni dan. Akšam je odgodio sve do pred zalazak večernjeg rumenila. Klanjao je jaciju nakon prve trećine noći. Pred svanuće klanjao je sabah, nakon čega se razvidnulo. Zatim je upitao: “Gdje je onaj koji me je pitao o namaskim vremenima?” “Ovdje sam, Poslaniče”, reče čovjek. “Vrijeme namaza je između ovoga kako ste vidjeli.” Odgovori mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. (Bilježi Muslim)
(Muslim, br. 613, “O džamijama”, poglavlje: “O namazu i njegovim vremenima”; Tirmizi, br. 152, poglavlje: “O namazu”; Nesai, br. 1/258, poglavlje: “O namaskim vremenima”; hadis prenosi Burejda, r.a)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Postoji li trenutak u toku dana u kome rob može biti bliži svome Gospodaru nego u ostalom vremenu?” – “Postoji”, reče Poslanik. “Allah, dž.š., najbliži je robu (vjerniku) u posljednjoj trećini noći. Ako si u stanju biti kao oni koji spominju Allaha u tom vremenu, obavljaj noćni namaz.”
(Tirmizi, br. 3/574, poglavlje: “O namazu” i poglavlje br. 129, kaže: “Hadis je hasen”. Ibn Huzejma, u svom Sunenu verificirao je ovaj hadis, a njegovu vjerodostojnost su potvrdili Nesai i Hakim iz predaje Amra Ibn Abese, r.a.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o srednjem namazu: “Srednji namaz je ikindija-namaz”, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.
(Tirmizi, br. 2/986, 2/988; Tefsir, poglavlje: Sura El-Bekara, br. 181, 182; hadis je sahih, prenosi ga Ibn Mes'ud Samra Ibn Džundub.)
Neki čovjek je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Ima li u toku dana i noći vrijeme u kome je pokuđeno klanjati?” – “Ima”, reče Poslanik. – “Kada obaviš sabah-namaz, ne klanjaj više sve dok sunce ne iziđe, jer ono tada izlazi između šejtanskih rogova. Zatim, klanjaj sve dok se sunce ne uzdigne iznad glave kao koplje, jer se u tom momentu potpaljuje džehenemska vatra i njene kapije se otvaraju, i nemoj klanjati sve dok se sunce ne uzdigne iznad tvoje desne obrve, a kada se sunce pomjeri sa sredine neba, dozvoljeno ti je klanjati. A kada sklanjaš ikindiju, ne klanjaj više sve dok sunce ne zađe.” (Bilježi Ibn Madža)
(Ibn Madža, br. 1/252, poglavlje: “Vremena u kojima je mekruh klanjati”; hadis prenosi Ebu Hurejra, r.a., a hadis je sahih.)
U ovome je dokaz da je zabrana vezana za neposredno obavljanje dobrovoljnog namaza nakon sabah-namaza, a ne za vrijeme u kome se klanjalo.
Neki čovjek je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Nisam u stanju zapamtiti ništa od Kur'ana, pa me poduči nečemu za šta ću dobiti nagradu. Rekao mu je: “Prouči: Subhnallah, vel-hamdulillah, ve la ilahe illellah, vallahu ekber, ve la havle ve la kuvvete illa Billahi.” Zatim je taj čovjek rekao: “Allahov Poslaniče, ovo pripada Allahu, a šta pripada meni?” Reče mu: “Reci: Allahumme-r-hamni, ve a’fini, vehdini verzukni” (Allahu moj, smiluj mi se, oprosti mi, uputi me i opskrbi me), pa je zatvorio ruku. Poslanik reče: “Što se ovoga tiče, napunio je ruke dobrim.” (Bilježi Ebu Davud)
(Ebu Davud, br. 832, poglavlje: “O namazu”; Nesai, 2/134; hadis prenosi Abdullah Ibn Ubejj Ufi. , r.a., a hadis je hasen.)
Imran bin Husajn, r.a., upitao je Allahovog Poslanika,sallallahu alejhi ve sellem, o načinu klanjanja namaza, a bolovao je od hemoroida. ”Ako možeš – klanjaj stojeći, a ako ne možeš – onda sjedeći, a ako ne možeš ni sjedeći – onda ležeći na strani.” (Bilježi Buhari)
(Buhari, 2/482, “O skraćivanju namaza”, poglavlje: “O namazu onog ko klanja sjedeći”; Ebu Davud, br. 951, 952; Tirmizi, br. 372, “O namazu”; Nesai, 3/223, 224, “O noćnom namazu”, poglavlje: “O fadiletima namaza onoga ko klanja sjedeći nad onim ko klanja ležeći”; hadis prenosi Husejn Ibn Imran, r.a.)
Osman bin Ebi el-As je rekao Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: “Allahov Poslaniče, šejtan me prekida u namazu i postajem zbunjen i griješim u učenju.” Allahov Poslanik mu odgovori: “To je šejtan po imenu Hinzeb. Ako osjetiš njegovo prisustvo, utječi se Allahu od njega i pljucni (suho pljuckanje) tri puta na lijevu stranu.” Ebu el-As je rekao: “Tako sam postupio i Uzvišeni Allah ga je udaljio od mene.” (Bilježi Muslim)
(Muslim, br. 2/203; hadis prenosi Osman Ibn Ebi el-Aad, r.a.)
Neki čovjek je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Je li mi dozvoljeno klanjati u odjeći u kojoj sam prilazio svojoj ženi?” – “Dozvoljeno je, osim ako primijetiš nešto – onda je operi.”
(lbn Madia, br. 542; sened hadisa je hasen.)
Muavija bin Hejdeh je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: ”Allahov Poslaniče, kakav je propis kada su u pitanju naša stidna mjesta”, pa je rekao: “Čuvaj svoje stidno mjesto, osim od svoje žene i onih koje su u tvom vlasništvu!” Upitao je: “Allahov Poslaniče, a šta ako su ljudi izmiješani jedni s drugima?” Pa mu je rekao: “Ako možeš da ti niko ne vidi tvoje stidno mjesto, učini to!” Upitao je: “A šta ako je neko od nas sam; je li mu dozvoljeno otkriti stidno mjesto”, pa mu je rekao: “Najpreče je da se stidiš Allaha.” (Bilježi Ahmed)
(Ebu Davud, br. 4/017, poglavlje: “O stidnim mjestima”; Tirmizi, br. 2/670, 2/795, Buhari, 1/266; Hafiz u El-Fethu kaže: “Svi senedi su mu autentični”; Ahmed, br. 19/536; Ibn Madža, br. 1/920; Hakim, br. 5/7358 i kaže da je sahih; i u Telhisu je navedeno da je hadis sahih.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o namazu u odjeći iz jednog dijela, pa je rekao: “Zar svako od vas ne može naći odjeću iz dva dijela?” (Muttefekun alejhi)
(Buhari, br. 358, “O namazu”, poglavlje: “Namaza u odjeći iz jednog dijela” i br. 365, “O namazu”, poglavlje: “Obavljanje namaza u košulji, šalvarama, hlačama i ogrtaču”; Muslim, br. 515, poglavlje: “O namazu”; hadis prenosi Ebu Hurejra, r.a.; Ebu Davud, br. 629, “O namazu”, poglavlje: “Sastavljanje odjeće u kojoj se klanja”; sened hadisa je hasen, a prenosi ga Talak Ibn Ali.
Seleme Ibn el-Ekvea je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Allahov Poslaniče, kada sam u lovu i obavljam namaz, a na meni je samo jedna košulja, šta ću učiniti?” Pa mu reče: “Zakopčaj je i onda kada ne bi našao ničim drugim osim trnom.” (Bilježi Ahmed)
(Bilježi Ahmed)
U predaji koju bilježi Nesai navodi se: “Kada je ljeto, na meni je samo jedna haljina.”
(Ebu Davud, br. 632, poglavlje: “O namazu”; Nesai, br. 2/70; Ahmed, br. 16/085; sened hadisa je hasen.)
Neki čovjek je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Allahov Poslaniče, hoću li klanjati u ogrtaču od kože (krzna)?” – ”A šta je sa štavljenjem?” – Misli se na to da ga je štavljenje učinilo čistim.
(Ahmed, Musned, br. 18/581, 4/384; hadis Sabitov, a pitao ga je Suvejd bin Gafie, r.a.)
Ebu Zerr, r.a., upitao je: “Allahov Poslaniče, koja je prva džamija sagrađena na Zemlji?” Odgovorio je: “Mesdžidu-l-Haram.” – ”A koja onda”, upitao je. “Kuds”, odgovori mu. “Koliki je vremenski razmak između njihove gradnje?” – “Četrdeset godina. Cijela Zemlja je mesdžid! Gdje god te zatekne namaz, tu klanjaj”, reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. (Muttefekun alejhi)
(Buhari, 6/290, 291, “O vjerovjesnicima”, poglavlje: “O kur'anskom ajetu: Allah je Ibrahima učinio bliskim sebi”; Muslim, br. 520; Nesai, 2/32, “O džamijama”, poglavlje: “O prvoj sagrađenoj džamiji na Zemlji”; hadis prenosi Ebu Zerr, r.a.)
Dža'fer ibn Ebi Talib je upitao Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o namazu na brodu, a on mu reče: “Klanjaj stojeći, osim ako strahuješ da se utopiš.” (Bilježi Hakim u Mustedreku)
(Hakim, 1/275, od Ibn Omera da je rekao: “Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o obavljanju namaza na brodu ili čamcu”; Darekutni, 1/395; hadis je hasen.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o uklanjanju sitnog kamenja (zemlje) ispred sebe u toku namaza. “Ako morate već to činiti, onda uradite samo jednom”, odgovorio je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.
(Ahmed, Musned, br. 22/764, od Huzejfe, r.a., br. 22/909, iz predaje Huzejfe, i br. 20/930 i hadisa koji prenosi Ebu Zerr, r.a.)
Džabir, r.a., upitao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o tome, pa mu je on rekao: “Samo jednom. Bolje ti je da ne brišeš prašinu sa čela nego da ti ponude stado crvenih deva crnih zjenica.
“Ibn Kajjim kaže: “Mesdžid je bio posut pijeskom, pa su neki rukom brisali mjesto sedžde. Poslanik im je dozvolio da to učine samo jedanput, dok im je u istom momentu preporučio da to ne rade.” (Hadis je u Musnedu)
(Ahmed u skraćenoj verziji, br. 13/792; hadis prenosi Džabir, r.a. U njegovom senedu je Šerahbil lbn Sa'd, koji je pouzdan ravija, ali je na kraju života počeo brkati.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o okretanju u toku namaza, pa je odgovorio: “To je ono što šejtan ukrade od čovjekovog namaza.”
(Buhari, 2/194; Ebu Davud, br 910; Nesai, 3/8; El-Hakim, 864, 191; od Aiše, r.a.)
Neki čovjek je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Ako se dogodi da klanjam u kući, zatim dođem u džamiju gdje se već počelo klanjati u džematu i ja im se pridružim… ?” – “Pripada ti nagrada namaza u džematu”, reče mu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. (Bilježi Ebu Davud)
(Malik, Muvet'a, 1/133, “O namazu u džematu”, poglavlje: “Naklanjavanje namaza za imamom”; Ebu Davud, br. 578, “O namazu”, poglavlje: “O onome ko klanja namaz u kući, zatim prispije klanjati u džematu.” U njegovom senedu je ravija koji je nepoznat – medžhul, ali postoje drugi činioci, ševahidi, koji ga pojačavaju; hadis prenosi Ebu Ejjub el-Ensari, r.a.)
Ebu Zerr, r.a, upitao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, o crnom psu koji prekida namaz, nema na sebi crvenila, niti žutila, pa mu reče: “Crni pas je šejtan.”
(Muslim, br. 510, “O namazu”; Tirmizi, br. 338, “O namazu”; Ebu Davud, br. 702, “O namazu”, poglavlje: “Ono što prekida namaz”; Nesai, 2/63, poglavlje: “Šta će prekinuti namaz”; po rivajetu Ebu Zerra, r.a.)
Neki čovjek je upitao Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Allahov Poslaniče, klanjao sam, a ne znam jesam li klanjao paran ili neparan broj rekjata”, a Poslanik mu reče: “Pripazite da se šejtan ne poigrava sa vama u namazu. Ko bude klanjao a ne zna je li klanjao paran ili neparan broj rekjata, neka učini sehvi-sedždu, jer će mu ona upotpuniti namaz.” (Bilježi Ahmed)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zašto je petak blagoslovljen i odabran dan, pa je rekao: “Toga dana je stvoren tvoj otac Adem, u njemu će sve pomrijeti, i svi ponovo biti proživljeni, i u njemu će nastupiti Smak svijeta. U posljednja tri sata je trenutak u kome Allah prima dovu onome ko moli.”
(Ahmed, br. 8/041; hadis prenosi Ebu Hurejra, r.a., a hadis je hasen.)
Upitan je, također, o vremenu u kome dova biva primljena, pa je rekao: “Od ikameta (džuma-namaza) pa sve do završetka namaza.”
Ova dva hadisa nisu kontradiktorni iako se spominje da se dova prima u posljednja tri sata prije zalaska sunca. Vrijeme u kojem se ikameti za džumu-namaz je preče da bude uslišana dova, kao što se džamijom sagrađenom na bogobojaznosti smatra Mesdžid Kuba, iako je preče da se takvom smatra džamija Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
(Muslim, br. 853; Ebu Davud, br. 1/049, “O namazu”; hadis koji prenosi Ebu Berde. A tačno je da je taj čas u zadnjem vremenu nakon ikindijskog namaza. Imam Ahmed kaže: “Većina hadisa koji govore o momentu u kome dova biva primljena ukazuju da se radi o vremenu nakon ikindije namaza.”)
Rečeno je Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: “Allahov Poslaniče, pričaj nam o petku i o njegovim vrijednostima”, pa je rekao: “On sadrži pet karakteristika: u njemu je stvoren Adem, a.s.; toga dana je on sišao na Zemlju (iz Dženneta); u tom danu je umro; u njemu ima jedan čas u kome – ako Allahov rob zamoli Allaha za nešto – On mu to dadne, osim ako se ne radi o molbi koja u sebi sadrži grijeh ili kidanju rodbinskih veza; u petak će nastupiti Smak svijeta.
Ne postoji nijedan melek koji je blizak (Allahu), nebo, zemlja, brda, kamenje, a da posjeduje strahopoštovanje prema petku.” (Bilježe Ahmed i Šafija)
(Ahmed, Musned, br. 2/195; Šafija, 1/127; od Se'ida Ibn Ubadea, r.a.; Ibn Madia prenosi sličan ovom, br. 1/084; hadis prenosi Ebu Lubabe Ibn Abdulmunzir, a sened mu je hasen.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, o noćnom namazu, pa je rekao: “Noćni namaz se klanja po dva rekjata, pa ako se pobojiš da će te zateći zora, onda završi sa jednim rekatom vitr-namaza.” (Muttefekun alejhi)
(Buhari, 2/404, “O vitr-namazu”; Muslim, br. 749, 753, “O namazu putnika”, poglavlje: “Noćni namaz se klanja dva po dva rekjata”; Muvet'a, 1/123, “O noćnom namazu”; Tirmizi, br. 437; Nesai, 3/227, 228, “O noćnom namazu”, poglavlje: “O kakvoći noćnog namaza”; hadis prenose Ibn Abbas, r.a., i Ibn Omer, r.a.)
Ebu Umame, r.a., upitao je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: “Sa koliko ću rekjata klanjati vitr?” – “Sa jednim”, reče mu Poslanik! “Ja mogu više od toga.” – “Onda, tri, pet ili sedam.”
U Tirmizijinoj predaji je navedeno da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upitan o parnom i neparnom, pa je rekao: “Namaz se sastoji od parnog i neparnog broja rekjata.”
U Darekutnijevom Sunenu piše da je Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, neki čovjek upitao o vitr namazu, a on mu je odgovorio: “Predaj selam nakon drugog rekjata, pa onda ustani i klanjaj treći rekat.”
(Tirmizi, br. 3/339; Tefsir, poglavlje: ” Iz sure El-Fedžr”; Ahmed, Musned, br. 19/418; Hakim, br. 3/928, 1/066 i kaže: “Sened ovog hadisa je sahih”; i u Telhisu je ocijenjen kao sahih; hadis prenosi Imran Ibn Husejn, Darekutni, 2/35; hadis prenosi Ibn Omer, r.a.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, koji je najbolji namaz, pa je rekao: “U kome se dugo i skrušeno stoji.” (Bilježi Ahmed)
(Ahmed, Musned, br. 13/959; Nesai, br. 5/58; hadis prenosi Abdullah Ibn Habešijj; hadis je sahih.)
Upitan je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: “Kad je najbolje klanjati noćni namaz?” – “U ponoć, a malo je onih koji to čine..”
(Bejheki, Sunenu-l-Kubra; Begavi, Šerhu-s-Sunne, 4/61; hadis prenosi Ebu Zerr, a hadis je hasen)