Rekao je Ibn Redžeb, da mu se Allah smiluje:
I od pokazatelja korisnog znanja je: Da upućuje svog vlasnika da bježi od dunjaluka, a najveće od toga je predvodništvo, slava i pohvala. Udaljavanje od toga, i trud u klonjenju od toga, je od pokazatelja korisnog znanja. Ako se desi nešto od toga mimo želje i izbora biva njegov vlasnik u velikom strahu od konačnice toga, na način da strahuje da to bude spletka ili zavaravanje, kao što je se Imam Ahmed bojao toga za sebe poslije nego se pročulo njegovo ime i raširio lijep spomen.
I od pokazatelja korisnog znanja je: Da njegov vlasnik ne priziva sebi znanje, niti se sa njime nad ikime hvališe, niti pripisuje druge neznanju, osim onoga ko se raziđe sa Sunnetom i njegovim sljedbenicima. On o njemu govori iz ljutnje radi Allaha, ne ljuteći se radi sebe, niti da se uzdigne nad ikime.
A što se tiče onoga čije znanje nije korisno: On nema posla osim da se oholi svojim znanjem nad ljudima, pokazujući prednost svog znanja nad njima i pripisivajući ih neznanju, ponizivajući ih da bi se tako uzdigao nad njima, ovo je od najružnijih osobina i najprezrenih. Možda se desi da one od učenjaka koji su bili prije njega pripiše neznanju, nemarnosti i zaboravu. I (to znanje koje ne koristi) uzrokuje kod njega ljubav prema sebi i želju za isticanjem, lijepo mišljenje o sebi i ružno mišljenje o onima koji su živjeli prije.
A oni koji posjeduju korisno znanje su na suprotnom od ovoga. Smatraju sebe manjkavim, a lijepo misle o onima koji su prošli od uleme. Potvrđuju srcima i dušom vrijednost onih prije njih, i svoju nemogućnost da dostignu njihove stepene ili da im se približe.
A kako je samo lijep govor Ebu Hanife, kada je upitan o Alkami i el-Esvedu: Ko je bolji od njih? Rekao je: Tako mi Allaha, mi nismo na stepenu da ih spominjemo, pa kako da vrednujemo među njima?!
A Ibnu-l-Mubarek bi znao, kada se spomene ahlak selefa, otpjevati:
لا تعرضن لذكرنا في ذكرهم … ليس الصحيح إذا مشى كالمقعدِ…
Ne osvrći se našem spomenu pri njihovom,
Nije zdrav, kad hoda, kao paralizovan…
Mudžmu'u resail-i-bni Redžeb (3/31-32)
Priredio: prof. Ibrahim Muratović